Od 1. februara niže carine na uvoz novih i polovnih automobila iz EU

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Diana Dragutinović najavila je danas da će od 1. februara biti snižene carinske stope na uvoz robe iz Evropske unije, a da će samim tim biti smanjene i carine na uvoz novih i polovnih automobila sa 20 na 10 odsto.

Dragutinović je u Centru “Sava”, gde se održava skup o fiskalnoj decentralizaciji lokalne samouprave, navela da će to biti posledica početka primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji će doneti snižavanje dažbina na uvoz robe iz EU.

Ona je podsetila na to da je primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU trebalo da počne 1. januara, ali da je odložena zbog toga što nisu usvojene izmene Zakona o carinskoj tarifi, koji je bio jedan od pratećih zakona o budžetu za 2009. godinu.

Prema njenim rečima, Prelazni trgovinski sporazum Srbije sa EU predviđa da se u narednih šest godina postepeno liberalizuje trgovina industrijskim i poljoprivrednim proizvodima.

Ona je najavila mogućnost da Vladi predloži novi zakon o akcizama, sa izmenama koje bi se odnosile na duvanske proizvode, i dodala da je sa duvanskom industrijom bio postignut dogovor o strategiji o povećanju akciza, koji nije ispoštovan.

Na pitanje da li već usvojeni zakon o akcizama ugrožava duvansku industriju u Srbiji, Dragutinović je odgovorila da nije sporno da su cigarete u Srbiji najjeftinije i da cena treba da bude veća.

Ona je potvrdila da će Ministarstvo finansija do srede, 28. januara, dati saglasnost za poskupljenje goriva u Srbiji koje je zatražilo Ministarstvo rudarstva i energetike.

Nove cene će, po dobijanju saglasnosti ta dva ministarstva, stupiti na snagu dan po objavljivanju u “Službenom glasniku”, dodala je Dragutinović i ukazala na to da podaci o prihodima budžeta u januaru nisu ohrabrujući, ali da je, bez obzira na to, još rano razmišljati o rebalansu.

Ona je podsetila na to da je januar, zbog dosta neradnih dana, uvek slab mesec po prihodima, i navela da se budžetski deficit u januaru kretao u planiranim okvirima.

Dragutinović je rekla da je očekivala da će deficit biti niži, što se nije desilo, i dodala da je najveći deficit ostvaren u decembru.

Prema njenim rečima, sredstva od prodaje NIS-a stići će u budžet u drugoj polovini godine.

Budžetski rashodi su uvek veći u drugoj polovini godine, pogotovo zbog izdataka za infrastrukturne projekte, navela je Dragutinović i izrazila uverenje da će prihodi koji se redovno prikupljaju biti dovoljni za tekuće rashode, a da će kapitalni rashodi biti finansirani tek kada pristignu prihodi od privatizacije.

Ona je istakla da poreska decentralizacija, koja u Srbiji mora da se sprovede početkom ove godine, može državi da omogući velike uštede i doprinese većem stepenu zadovoljavanja potreba građana, budući da lokalne vlasti mogu bolje da procene potrebe lokalnog stanovništva nego centralna vlast.

Prema njenim rečima, decentralizacija će povećati otvorenost i odgovornost lokalnih vlasti jer će stanovništvo moći lakše da oceni aktivnosti lokalnih vlasti i rezultate kao što su kvalitet puteva, parkovi i stanje u školama.

Dragutinović je u rizike poreske decentralizacije ubrojala povećanje razlika između opština sa manjim i većim prihodima i mogućnost da se preklope nadležnosti lokalnih i centralnih vlasti, posebno u domenima obrazovanja, zdravstva i upravljanja otpadom.

Takođe, ona je rekla da će efekti decentralizacije biti praćeni i da je potrebno pronaći pravi nivo decentralizacije.

Predsednik Stalne konferencije gradova i opština Nenad Milenković naveo je da u Srbiji ove godine sve opštine treba da počnu da upravljaju lokalnim poreskim prihodima na osnovu Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, koji je donet 2006. godine.

Milenković je precizirao da su do sada tu nadležnost preuzele 42 lokalne samouprave, dok više od 100 opština treba da to uradi ove godine.

Prema njegovim rečima, upravljanje lokalnim poreskim prihodima prvi su preuzeli gradovi Beograd i Kragujevac i opštine Vranje, Vrnjačka Banja i Žabari, koji su to učinili 2007. godine, a u 2008. godini tu nadležnost je preuzelo još 37 opština i gradova.

Ambasador Nemačke u Srbiji Volfram Mas rekao je da poreska decentralizacija nije reforma koja se završi u zacrtanom roku, već je to proces u kojem se nivo decentralizacije stalno usaglašava u dijalogu svih segmenata društva.

Vlada Nemačke je pomogla Srbiji u sprovođenju decentralizacije i nastaviće to da čini, naveo je Mas i precizirao da je ta zemlja do sada kroz različite programe u Srbiju uložila 700 miliona evra.